Kraj svoje glumačke karijere, duge 45 godina, sa svojim kolegama iz teatra i prijateljima obeležio je glumac Mirko Babić.
Profesionalni glumac, koji je nakon završetka glumačke akademije u Beogradu, odbio posao u “Ateljeu 212” i “Jugoslovenskom dramskom pozorištu”, i vratio se u svoj Kragujevac, u teatar Joakim Vujić, danas Knjaževsko srpski teatar, iz njega je ispraćen lavinom ljubavi svojih najboljih prijatelja, i pesmama koje su mu pevali Aljoša Vučković i Feđa Stojanović.
Veče puno emocija, posle kratkog filma kome je prikazan deo uloga Mirka Babića, glumci, njegove kolege, su govorile o danima koje su proveli zajedno, o druženju koje se ne zaboravlja, i o događajima koji su prerasli u legende.
Radoš Bajić je poručio svom dugogodišnjem kolegi Mirku Babiću, i svom Dragojlu, iz najgledanije srpske serije ikada, “Selo gori a baba se češlja” da o tome “koliko je zadužio srpsku kulturu, Srbiju, Šumadiju, svoj Kragujevac i teatarsku umetnost, govorili su i neka govore drugi”.
– Meni je bila čast da ti ceo vek koji je iza nas budem prijatelj i drug i da sa tobom radim. Radujem se i Boga molim da našu priču i nastavimo. Posebno sam srećan što sam bio večeras u prilici da ti sve kažem u brk, u lice, da ti kažem dragi moj koliko si dobar čovek, veliki, neponovljiv i koliko te bre volimo – rekao je Radoš Bajić.
Glumac Feđa Stojanović je rekao da možda izgleda čudno što “Mirko Babić odlazi u penziju”, ali i da su svi glumci sa te klase “već penzioneri”.
– Mirko je oduvek voleo Kragujevac. Bili smo u odličnoj klasi, i svi smo dobili pozive da radimo za velika pozorišta. A on je govorio, kada je pošao da se vrati u Kragujevac sledeće “kada ja budem igrao Kralja Lira, vi ćete još uvek da nosite tacne!”. I nosili smo jedno vreme tacne, ali niko osim Mirka sa naše klase nikada nije odigrao Kralja Lira. Osim toga, on, Aca Berček i AljošaVučković su me naučili da pijem, pa ga i po tome pamtim – rekao je Feđa Stojanović.
Na kraju svečanosti “Mirko Babić – to sam ja”, na vratima se pojavio Aljoša Vučković, sa harmonikašem, i zajedno sa celom salom teatra otpevao pesmu “Čini mi se dušo moja da je Srbija”, koju je napisao Đura Jakšić…
Poslovodstvo kragujevačkog teatra se posebno zahvalilo glumcu Mirku Babiću zbog strpljenja i načina na koji je u njemu radio i proveo gotovo pola veka, uz poruku da je “bila čast raditi i privilegija biti na sceni sa njim”.
Preko četrdeset godina, Babić je bio član ansambla Knjaževsko-srpskog Teatra, u dva navrata bio je i upravnik ove ustanove, gostovao je u mnogim pozorištima širom Srbije, dobitnik je dvadesetak republičkih i međunarodnih glumačkih priznanja, ostvario je preko sto uloga u teatru, na filmu i televiziji.
Raspon njegovog glumačkog dara obuhvata sve žanrovske izraze – od tragičkog (“Kralj Lir”), preko komedija (“Laža i paralaža”, “Dr”, “Klaustrofobična komedija”), do izuzetnih psiholoških studija (“12 gnevnih ljudi”, “Noć u kafani Titanik”, “Golubnjača”)… Poseban kuriozitet njegove karijere svakako je i trideset godina i preko 1000 izvođenja monodrame “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, za koju je nagrađen dvostrukom Zlatnom kolajnom na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu (nagrada i žirija i publike).
Mirko Babić je najznačajniji kragujevački umetnik druge polovine dvadesetog i početka dvadesetprvog veka. Glumačko tragalaštvo i vitalnost izraza Mirka Babića, te spremnost da i dalje unapređuje i istražuje sopstvene histrionske mogućnosti i nove tehnike, uticale su na mnoge dramske umetnike širom Srbije, pomogle kvalitetnijem razvoju pozorišta u Kragujevcu.
