Evo jednog jednostavnog trika koji bi američki predsednik Donald Tramp sada mogao povući kako bi ojačao svetski poredak utemeljen na pravilima, odlučno osujetio rusku kritiku američke spoljne politike, piše Nebojša Malić, čiju kolumnu za RT prenosimo u celosti.
Evo jednog jednostavnog trika koji bi američki predsednik Donald Tramp sada mogao povući kako bi ojačao svetski poredak utemeljen na pravilima, odlučno osujetio rusku kritiku američke spoljne politike.
Sve što Tramp mora da uradi jeste da povuče priznanje tzv. Kosova od strane SAD, lažne države koja je nastala kao rezultat ilegalne okupacije, nakon rata koji je počeo pre tačno 20 godina.
Zbunjeni? Dozvolite da objasnim. Tvrdeći da je vlada tadašnje Jugoslavije vodila genocidnu kampanju protiv etničkih Albanaca u njenoj pokrajini Kosovo (što nije istina), predsednik Bil Klinton pokrenuo je ono što je postalo 78-dnevna vazdušna kampanja NATO-a kako bi se “okončalo kršenje ljudskih prava” . Ono što je zapravo učinjeno je da se istisne stotine hiljada ljudi – uključujući i etničke Albance, koje je NATO povremeno bombardovao – i da pokrajinu pretvore u protektorat NATO-a. U 2008. godini “Kosovci” su proglasili nezavisnost i od tada ih je priznalo oko pola UN. Druga polovina uključuje Rusiju, Kinu, Indiju i, do sada, Srbiju.
Ali čekajte, zašto onda ne povući priznanje? Zar to ne bi bilo protivrečno? Dokaz “dogovora” sa Rusijom? Jednom rečju, ne. Ispravljanje ove istorijske greške bi zapravo razoružalo kritičare Vašingtona, koji trenutno – i to s pravom – ukazuju na američku hipokriziju, dvostruke standarde i selektivno razmišljanje.
U mislima arhitekata rata iz 1999. godine, Srbija i Jugoslavija su služile kao zamena za Rusiju, način da se pošalje poruka Moskvi da Zapad neće tolerisati “otpor širim trendovima političke i ekonomske reforme”. To je, uzgred rečeno, bio argument koji je izneo Džon Noris, bivši pomoćnik State Departmenta Stroub Tolbota, u knjizi iz 2005. godine, zajedno sa citatom iz njegovog predgovora.
Rusija je dobila poruku da je Zapad dvostruki neprijatelj kome se ne može verovati. Rusko razočaranje Zapadom može se pratiti do 1999. godine, a ljutnja zbog predaje njihove vlade NATO-u u Jugoslaviji, barem donekle, otvorila je put za Jeljcinovu iznenadnu ostavku i preuzimanje vlasti od strane Vladimira Putina.
https://twitter.com/RT_com/status/1109788180918751234
Putin zapravo govori o 1999. i Jugoslaviji gotovo svaki put kada govori o Zapadu, koristeći ga kao primer proizvoljnog i nezakonitog ponašanja SAD-a, čak i kada Vašington govori o “svetskom poretku zasnovanom na pravilima” koji je navodno ugrožen od strane Rusije i Kina. Govoreći o tome, Peking takođe govori o tom ratu, jer je njihova ambasada u Beogradu uništena u štrajku NATO-a u maju 1999. “Greškom”, navodno.
Stignimo do 2014. godine, kada se Krim pobunio protiv vlade u Kijevu koju podržavaju SAD i glasao za ponovno priključenje Rusiji. Kada su SAD urlikale u znak protesta, Putin je samo rekao da ljudi koji su zauzeli srpsko Kosovo u ilegalnom ratu nisu imali na šta da se oslone.
– To je iznad dvostrukih standarda. To je neka vrsta zbunjujućeg, primitivnog i očiglednog cinizma. Čovek ne može samo da izvrne stvari kako bi odgovarale njegovim interesima, da nazove nešto belo jednog dana, a crno sledećeg.
Kao odgovor, predsednik Barak Obama izmislio je referendum na Kosovu kako bi opravdao delovanje SAD-a. Lovci na lažne vest sokolovog oka u zapadnim medijima nisu se javili. Zar ne mrzite kada se to desi?
Ali čekajte, ima još. Godine 2009. Bil Klinton je lično otkrio sebi pozlaćeni kip na centralnom trgu “glavnog grada Kosova”. Tri godine kasnije, tadašnji državni sekretar Hilari Klinton nazvala je nezavisnost Kosova “ličnim” pitanjem za nju i njenu porodicu. Jedan grad u Albaniji zapravo joj je podigao spomenik 2016. godine, očekujući njen predsednički trijumf. Mnogo novca, bilo ko?
Senator Berni Sanders je takođe podržao rat 1999. godine, što je navelo jednog od njegovih viših službenika da podnese ostavku u znak protesta. Bivši senator i potpredsednik Džo Bajden takođe je bio veliki ratni huškač na Kosovu. U međuvremenu, Tramp je zapravo kritikovao rat, što potvrđujenjegov intervju sa Lerijem Kingom iz 1999. Od tada nije mnogo govorio o tome.
Ovih dana, kada Tramp govori o “suverenitetu” i osuđuje globalizam, Rusija odgovara da možda SAD treba da poštuju suverenitet drugih – i kao primer navode Kosovo. Nezgodno. U međuvremenu, i liberalni i konzervativni umovi u Vašingtonu neprestano brinu zbog “ruskog malignog uticaja” na Balkanu – posebno u Srbiji – što uvek znači da Moskva jednostavno podržava Rezoluciju SB UN 1244 i tvrdnji da je Kosovo Srbija. Frustrirajuće!
Kritičari administracije Trampa, koji ga optužuju da nije podržao američke vrednosti u inostranstvu, moraće priznati da je časno prestati podržavati mesto koje se bavi “endemskom korupcijom, zločine koji uključuju nasilje ili prietnje nasiljem nad novinarima; i napade na pripadnike etničkih manjina ili druge marginalizovane zajednice, prema najnovijem izveštaju o ljudskim pravima Stejt departmenta.
Imajući sve to na umu, postaje očigledno da bi povlačenje priznanja Kosova ponovo učinilo američku spoljnu politiku velikom. U jednom jednostavnom koraku, Tramp može da sruši argument Rusije da je Vašington cinično primenjivao dvostruke standarde i da pokazuže da SAD veruje u pravila – “a šta je sada sa tim Krimom, Putine?”
Naravno, ovo se neće desiti. Zbog svih svojih proglašenih neprijateljstava prema “močvari” u Vašingtonu, Tramp je predao spoljnu politiku ratnim huškačima zainteresovanim samo za održavanje američke imperije koju su Klintonovi osnovali devedesetih godina bilo kojim sredstvima. Kad god Vashington razgovara o visokim principima i univerzalnim vrednostima, ostatak sveta treba samo pogledati Kosovo – i Irak, Libiju, Siriju, i dugi niz drugih “promena režima” i udara – da bi znao da je cela priča obična laž.
