Vesna Zmijanac se još kao tinejdžerka upustila u ljubavni odnos sa svojim nastavnikom matematike, koji ju je ostavio, prema njenom priznanju, već posle trećeg seksualnog odnosa.

Pevačica je neretko govorila o odrastanju bez oba roditelja. Nakon razvoda, njen otac se vratio u Hrvatsku, a majka je otišla u Austriju da zaradi novac. To je ostavilo veliki posledice na Vesnu, koja je ljubav roditelja tražila u figurama drugih ljudi koji su bili u njenoj blizini. Tako je u svom nastavniku matematike, u kog se do ušiju zaljubila, nesvesno videla oca koji joj je toliko nedostajao. Ubrzo je s njim uplovila u vezu koja nije baš dugo potrajala.

– Kad sam završila osnovnu školu, prešla sam da živim kod majke Kovine u Beč, ali sam pre toga već bila u nekom odnosu s nastavnikom matematike. Međutim, kada sam posle završene prve godine srednje došla na raspust u Kraljevo, naša veza je postala zaista ono što se vezom, ljubavnom vezom dvoje ljudi i zove. Sve prepreke su bile uklonjene. Ja mu više nisam bila đak, a iako maloletna, već tada sam izgledala nešto starije za svoje godine. Razlika u godinama takođe nije predstavljala smetnju. Bar ne meni. Trebao mi je neko stariji, neko u kome sam, i ne znajući, zapravo tražila oca. Isprva mi je smetalo što je to bio moj nastavnik, čovek koji me je znao bukvalno odmalena, koji me je ispitivao i ocenjivao, ali je blizina učinila svoje, a njegovo pristajanje da veza bude javna (šetali smo držeći se za ruke) u meni je otklonila svaku nelagodu – napisala je pevačica u svojoj autobiografskoj knjizi “Kad zamirišu jorgovani”.

Seksualno iskustvo s nastavnikom Vesna je do detalja opisala, navodeći da joj se i nije previše svidelo.

– To prvo ljubavničko iskustvo bilo je nekako zbrzano, užurbano, ne mnogo maštovito, lišeno posebnosti i svečarskog raspoloženja. Ne mnogo bolno, ali u grču, bez glasa, nemušto, nežno, ali skromno u nežnosti. Sve u svemu, prosečno. Valjda je tako i moralo da bude kad se sve uzme u obzir. Kažem sve, a mislim na vreme (prvi mrak), mesto (šetalište kraj Ibra) i na nas učesnike. I toliko o tome. Ponovilo se još dva puta tokom mog raspusta, uvek u približno istim okolnostima i s gotovo istim krajnjim rezultatom i osećanjem. Nije bilo mučno, daleko od toga, ali nekako previše obično. I znači mi, i ne znači mi. I lepo mi je, i nije. I utiče na mene, i ne utiče. Pomalo sam i razočarana, ali se nadam da će to razočaranje proći. Srećom, prošlo je bez neželjenih posledica i efekata. Naša veza ugasila se sama od sebe, a njegovo pristajanje na prekid bilo je logično. Dane do kraja raspusta provodila sam kraj Ibra. Nastavnika više nisam videla – objasnila je Vesna.

Vesna je u Beču upisala srednju školu, a praksu je imala u “Simensu”.

– U vreme moje prakse u upravnoj zgradi “Simensa” pojavio se i sin vlasnika Rudolfa, Peter Simens. Počeo je češće nego ranije da svraća u sektor u kome sam radila – otkrila je Zmijančeva i dodala da je ubrzo s njim uplovila u vezu:

– Kada smo Peter i ja već bili počeli da živimo zajedno kod njega, često smo odlazili u kafane. Sećam se njegovog komentara kad je prvi put čuo naše narodnjake, rekao je: “Ne razumem šta peva, ni da li je to dobro, ali mi se čini da tog čoveka jako boli zub”. Uspelo mi je naknadno da Petera naučim i srpski. Pamtim, takođe, i naš razlaz. Kad sam 1975. odlazila iz Beča za Beograd, gde je trebalo da pokušam da snimim prvu ploču, rekla sam mu da ću se vratiti. Petnaestak godina posle toga, sedeli smo u jednom bečkom elitnom restoranu, a Peter me je pitao: “Jesi li se sada konačno vratila” – napisala je Vesna.