Jedan od legendarnih glumaca sa ovih prostora, Dragomir Bojanić Gidra, umetnik koji je igrao kultne likove srpskog filma i čovek koji je zasmejavao milione gledalaca, u najranijem detinjstvu doživeo je veliku tragediju.

Sećanje na nju nosio je duboko u srcu iako nije dozvolio da mu ona obeleži život. Čuveni Gidra je rođen 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, ali ni po čemu nije imao detinjstvo dostojno običnog deteta. Još u najranijoj mladosti ostao je siroče!

Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić. Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana – Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. tokom Drugog svetskog rata.

I tako je Dragomir ostao potpuno sam. U potrazi za načinom da se prehrani i što pre pronađe zanimanje od kojeg će moći da “zaradi svoj hleb” završio je srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”.

– Po profesiji sam zanatlija. Imam kvalifikaciju stečenu u STŠ Kragujevac, hemijsko-tehnološki odsek. Glumom sam počeo da se bavim po potrebi službe, u kragujevačkoj fabrici konzervi “Crvena zvezda”. Zatim sam preko amaterskog pozorišta “Sveta Mladenović” došao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji sam član dugo bio – ispričao je Gidra u jednom intervjuu s početka sedamdesetih godina prošlog veka.

Upravo tu, u ansamblu umetnika u Kragujevcu dogodilo se jedno malo čudo koje je omogućilo mladom Dragomiru da svoj raskošni talenat pokaže i izvan granica Kragujevca.

Priča kaže da su njegove kolege zajedničkim snagama sakupile novac koji je pomogao Gidri da ode u Beograd i upiše Akademiju. “Upao” je iz prve i to u klasu čuvenog Raše Plaovića i već na prvoj godini počeo da igra u Narodnom pozorištu. A, ostalo je istorija…