Glumac Aleksandar Dunić, televizijskoj publici poznatiji kao Kokan iz serije „Porodično blago”, doktor Popac iz „Srećnih ljudi” i danas po aktuelnoj ulozi Ćirka iz trenutno najgledanije domaće serije „Bela lađa” u produkciji „Košutnjak filma”, za „Blic” govori o ulozi Ćirka, utiscima sa snimanja, i priznaje da bi voleo da i u budućnosti nastavi rad na „Beloj lađi”, jer bi ga to radovalo i ispunilo zadovoljstvom u profesionalnom i ljudskom smislu. Uloga Ćirka je vrlo specifična. On je upečatljiv lik, od početka je u seriji deluje da se drži po strani, a u stvari je u bliskoj vezi sa svim dešavanjima…
– Ćirko je metafora danas i ovde, u Srbiji, za pristojan svet. Kao što se pristojan svet drži po strani, a u suštini je među nama prisutan i ima ga mnogo, takva je i pozicija Ćirka u seriji. Siniša Pavić se u svojoj dramaturškoj postavci brine da ima što veću lepezu raznovrsnih likova znajući da svaki lik ima svoju ciljnu grupu i publiku. Ćirko je paradigma odnosa i konstelacija snaga danas u Srbiji.
– Snimanje protiče unazad pet sezona u dobroj i gotovo familijarnoj, porodičnoj atmosferi. Dobar duh i dobro raspoloženje ne manjkaju, što se odražava na kvalitet rada i radost s kojom dolazimo na snimanje. Atmosfera je opuštena, neguje se duhovitost i na taj način se pripremamo da likove, koji su inače odlično napisani, odigramo što bolje.
– Nesumnjivo s Lanetom Gutovićem. Imao sam veliku privilegiju i zadovoljstvo da s njim radim i družim se. Ne samo što je veliki glumac, komičar kakvom ne postoji pandan u srpskom glumištu, Lane je i veliki drug i prijatelj. Mislim, to je moj utisak, da sam za ovih pet godina prisustvovao polaganju doktorske disertacije iz glume, s obzirom na način kako je Lane igrao i igra lik Srećka Šojića.
– Bio sam u užem izboru u Beogradu, nisam primljen, ali me je zato Branko Pleša primio na odsek glume u Novom Sadu. Desila se slučajnost, kao i mnogo puta, s tim da je ova slučajnost bila odlična za mene jer sam od Branka Pleše mnogo naučio i bila mi je čast da budem njegov student.
– Novi Sad je u vreme kad sam ja studirao bio apsolutno bezbedan grad finih i dobronamernih ljudi. Naravno, kao student sa strane više sam bio upućen na druge studente koji, takođe, nisu bili Novosađani. Divno smo se družili i učili od jednog od najboljih. Žao mi je što nas je život tako razdvojio pa se ne viđamo onoliko koliko bih želeo.
– Malo je reći da volim da radim sa Sinišom Pavićem. Siniša Pavić je vrstan dramski pisac koji ima sposobnost da dugo i istrajno planira kako da napravi zaokruženost, celovitost jedne ideje a da pritom bude maštovit, razigran, i da sa nivoa opšteg plana pređe na nivo običnog čoveka iz komšiluka, slučajnog poznanika, nepravednog ili pravednog gubitnika… – kakvi smo svi mi, u suštini. Siniša Pavić je, u potpunosti, obeležio moju dosadašnju televizijsku karijeru. Pružio mi je priliku da se glumački iskažem dobro vođenim likovima čija razvojna linija omogućava glumcu veliki luk, amplitudu, kao što publika može da vidi u ulozi Ćirka.