“Jaaa?”
Ponovo su se posvađali Sloba i Luna, i Radanović se toliko iznervirao da mu je tekla krv iz nosa.
Kao i obično, Sloba je brzo izgubio živce i počeo je da vređa Lunu.
– Koje si ti go*no, teško go*no, meni ne treba niko, ja sam odlučio ko meni treba ovde. Mrš go*no jedno, pi**o jedna od čoveka – vikao je Radanović.
– Jaaa? – pitala je Luna, koja je prekrivač navukla skroz preko glave.
– Da ti! Ja sam jedini čovek koji te ovde diže, koji te oraspoložava, a ti kažeš da ja ne želim da te oraspoložim. Zapamti dobro šta si uradila, kajaćeš se, plakaćeš zbog ovoga, kunem ti se – zaključio je pobesneli Radanović i izašao napolje gde je dugo stajao sam pored automobila.
Za to vreme, Luna se nije pomerala iz kreveta.
U jednom trenutku, Sloba se uhvatio za glavu, a kada ga je Matora pitala šta mu je, Sloba je objasnio:
– Brate, svaki dan mi ide je*ena krv iz nosa. Treba tri noći da se budim, imam napade panike.
