Mnogi i danas citiraju čuvenu rečenicu “ljubi ga majka”

Dara Čalenić rođena je 18. jula 1934. godine u Novom Sadu. Mlađim generacijama, kada kažete njeno ime, morate da dodate i ono “ljubi ga majka”, jer je poznaju samo kao Žikinu Daru iz “Ludih godina” i drugih filmova o Mariji i Bobi. Oni stariji setiće je se i kao Juliške u “Putu oko sveta” i kao Švabice i kao Sonje Petrov u filmu “Nož”, našem prvom krimiću.

Glumica raskošnog talenta napustila je Jugoslaviju početkom 70-ih u vreme kad je reditelj Zoran Čalić sa svojom glumačkom ekipom predvođenom Dragomirom Bojanićem Gidrom godišnje snimao po jedan film o dogodovštinama Žike Pavlovića i kompanije.

Dara se preselila u Ameriku, gde je njen suprug Vlada Petrić predavao filmsku režiju na čuvenom Harvardu. Glumica je planirala da se vrati u Srbiju, kako bi ponovo zaigrala na scenama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali do njega, sticajem okolnosti, nikada nije došlo.

U devedoj deceniji zadržala je prepoznatljivu harizmu

Dara je glumila je u mnogim filmovima, na televiziji je odigrala više od trideset uloga, a poslednju predstavu u Beogradu odigrala je početkom osamdesetih, na koju je posebno ponosna.

– To je komad koji je meni doneo velika priznanja, možda najveća u karijeri, “Život Emili Dikinson”. Njena poezija je čudna. Kako ono ona kaže, “jer ne mogoh po smrt da svratim, ljubazno svrati ona sama”. A što se pozorišta tiče, tačno je, nisam dugo bila na sceni. I nije mi žao. Pa, nije gluma jedini vid življenja, ona jeste deo mene, ali da bih ja to ostvarila, potrebne su mi i druge stvari da to biće zaživi i ide dalje. Gluma je u meni i imam osećaj da samo treba da uradim “kvrc” i ona radi. Bavim se i slikarstvom. I to me je ispunjavalo ovih godina. Ali naučila sam mnogo stvari. Tamo sam dobila neko drugo vreme, neke druge ljude i nije mi ništa nedostajalo. Tamo smo veoma dugo. Suprug je otišao 1968. godine, a ja početkom sedamdesetih – rekla je Dara jednom prilikom za “Puls”.

Glumica je više od pedeset godina u srećnom braku sa profesorom Vladom Petrićem.

– Za mene je važno što sam s nekim ko mi je sličan po razmišljanju. Kada sam upoznala svog muža, znala sam ko je i šta je, kao pisac, kritičar, reditelj. Bili smo zajedno šest-sedam meseci, nerazdvojni. Onda smo rešili da se venčamo, da postanemo muž i žena, iako mi nije jasno šta to znači zapravo. Ja samo znam da ne mogu bez njega i da on ne može bez mene. Posle 55 godina braka, to je kao “moja ruka je i tvoja ruka”. Iskrenost je važna čoveku. Ne lagati, to je važno – izjavila je Dara za “Puls”.

Život u Americi Dari je doneo puno poznastava sa ljudima iz raznih profesija, i mnogim poznati umetnicima, kao i ogromno iskustvo.

– Srela sam Orsona Velsa, Artura Milera, Liv Ulman i mnoge druge. Upoznala sam Lorin Bekol, u predstavi “Aplauz” na Brodveju. Imala je izuzetnu harizmu, bila je u punoj glumačkoj snazi. Plenila je lepotom i talentom. To je bilo neverovatno iskustvo. Prepuna sala, ovacije, oduševljenje – rekla je glumica.

Ponosna je na svoje uloge, ali joj scena ne nedostaje

Iako dugi niz godina živi u Americi, glumica sa suprugom svake godine dolazi u Srbiju, kako bi prisustvovala Sterijinom pozorju. Iz Fondacije “Dare Čalenić”, koju je glumica osnovala sa svojim suprugom, od 2004. godine ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade za najbolju glumicu i glumca do 30 godina.

Dara je oduvek bila vedra, harizmatična, a svojim izgledom mamila je uzdahe mnogih.

– Bila sam vrlo naočita ženska, svi su mi govorili da sam puna života, puna seksa, pa su se u autobusu malo stiskali oko mene i štipkali me. Sve to bilo je vrlo neprijatno, verujte. Kada publika daje toliko komplimenata, to je vrlo, vrlo neprijatno. Verujte – iskrena je glumica.

Neke od Darinih najpoznatijih uloga su u ostvarenjima “Pop Ćira i pop Spira”, “Vruć vetar”, “Lude godine”, “Kamiondžije”, “Silom otac”, “Put oko sveta”, “Gospođa ministarka”.