Hit.
Nakon što je u Rajskom vrtu Drvetu mudrosti pričao o svojoj još uvek zakonitoj ženi Kristini Kiji Kockar, Sloba Radanović je sa Milanom Miloševićem odrecitovao pesmu koju su pre nekoliko dana njih dvojica zajedno smislili.
Nazvali su je “Zadruga” a evo kako ide njen tekst:
“Šest meseci u Beloj kući, nagađamo ko će pre pući;
da li parovi ili individualci, da li stari rijaliti znalci;
nagrade na zavidnom nivou, silne Škode na gradskom platou;
od Fabije do Rapida, svi ih žele, svako na njih kida;
za stolom svaki dan se laže, glavni problem se stalno odlaže;
ko je koga i ko je o kome, šest meseci pričamo o tome.
“Higijena u zavidnom stanju, prljavština na celom imanju;
krave riču, a koze se jare, u glavama samo pare;
ponedeljkom kada je vođa novi, zbog budžeta svi su vam drugovi;
ali sredom nakon žurke svake, vade oči i kopaju rake;
kada se deli budžet kuća gori, ali frižider niko da otvori;
prazan čami tako mesecima, pod krevetom svako viršle ima;
pisma stižu, šalju opomene, svi se lažu kao za medalju;
iza leđa jedni druge pljuju, a četvrtkom na klipu se čuju – pročitao je Milan deo pesme, a Sloba je nastavio:
“Kod Džastina pozdravi sve češći, a sukobi sve žešći i žešći;
zabranjene želje i pozdravi, virus kosi, pa nismo ni zdravi;
vitamina puna korpa stigla, pobuna se za stolom podigla;
infuzija visi na sve strane, po rukama od uboda rane;
pred kioskom strpljenja sve manje, sneg je pao vanredno je stanje;
neko čuva namirnice vešto, neko pravi ni od čega nešto;
svi bi kući, a niko da krene, za Škode se bore ko hijene;
ko nedeljom porodicu zove, taj subotom moli za glasove;
neki žele poziv, ali se boje kako stvari napolju im stoje;
da li ih čeka sve kako je bilo ili se na gore promenilo.
“U spavaćoj ko u štali smrdi, pod jorganom svako drugi prdi;
svi se ređe kupaju i peru, i u šolju s*ru;
pljuju, psuju, uvrede ih bole, pa na igri istini se vole;
istine se menjaju za laži, a na kraju svako slatkiš traži – pročitao je Sloba svoj deo, a Milan je nastavio dalje:
“Novinare petljaju i lažu, jedni druge g*vnima mažu;
na pitanja naroda se brane, amnezije i grude obmane;
u kuhinji svi mese i prže, majoneze pod jastukom drže;
virše jedu, sireve kvarne, u Zadruzi stvari su nestvarne;
mnogi kradu, kažu pozajmljuju, od hrane se tuđe odvaljuju;
a kada neko lopovom ih zove, probijaju sve zvučne zidove;
oženjenih vrlo malo ima, sve se lako kontroli otima;
preljube nam nisu nepoznate, iznenada u te sitne sate.
“Alkohola u Zadruzi nema, kada ga ima to je druga tema;
tada svako pokazuje lice i tada postaju mice;
rođendani i druga veselja, tada se ima mnogo prijatelja;
od kuće nam puno hrane stiže, tada svima se apetit diže – recitovao je Milan, a Sloba je zatim nastavio.
“Svi pobegnu kada dođe Proka, uglavnom nam kaže da smo stoka;
svuda smeće, prljavi tanjiri, Proko niko ne može da smiri;
voditelji uvek su u čudu, kada posete ovu kuću ludu;
a prašinu kada vide na podu, oni jedva čekaju da odu.
“Ponekad nam dođu i pevači, cura tada svaka se oblači;
nema veze što jedu salame, tada ipak sve postaju dame;
parovi se svađaju i mire, jedni drugi iz g*zice vire;
željni s*ksa i samoće, svako svakoga da zavede hoće;
sredom svakog stigne amnezija, taj radio svima nama prija;
malo trača, pljuvanja i pesme, njima niko da zameri ne sme.
“Kod Drveta uvek priče nove, svi kukaju, niko nema love;
pa bi hteli da zarade nešto, tamo lažu i muljaju nešto;
mnogo ljudi kroz Zadrugu prođe, iz gradova i sela nam dođe;
karaktera svakojakih bilo, pojelo se mnogo i popilo;
mogu biti i treće i druge, ali bolje nema od Zadruge;
Zadruga se svuda prati, kada se voli i blati;
od Tokija do zemlje Kanade, svaka kuća za Zadrugu znade” – glasila je pesmica koju su osmislili Sloba i Milan.
