Nije sve kako izgleda!
Zoran Petrović, poznatiji kao Zoki Šumadinac, odlučio je da pokori estradu, a kako samouvereno kaze na dobrom je putu. Od 6. septembra Zoki će postati učesnik rijaliti programa “Zadruga 3”, gde će pokazati i drugu stranu svoje ličnosti.
On se javnosti predstavio pesmom “Autotjun”, a za samo nekoliko nedelja je dostigao milionske preglede, pa je postao prava internet senzacija.
O njegovom privatnom životu se ne zna mnogo. Poznato je da ima dva propala braka iza sebe, a ono što je manje poznato,jeste to da je Zoki otac jednog trinaestogodišnjeg dečaka i da je samohani roditelj.
– Ivana sam dobio iz drugog braka. On sada ima trinaest godina, a njegova majka i ja smo se razveli kada je imao samo dve godine i od samog starta je pripao meni i sve vreme živi sa mnom. Sa mamom se viđa povremeno, kada god on to poželi. Sa njom sam ostao u korektnim odnosima. Čak je nedavno i bila kod nas na nedelju dana, nemam ja problem sa tim. Za vreme mog boravka u “Zadruzi”, o njemu će se starati moja mlađa sestra, to je sve vreć rešeno, i pravno regularno – otkrio je Zoki.
– Ja sam privatno skroz drugaciji. Porodičan sam čovek, iako se u javnosti predstavljam potpuno drugačije.
Zoki tvrdi da je nakon tri kliničke smrti dobio posebne moći, a da je pre svega toga rođen u Austriji, završio novinarstvo i potom se preselio u Gornji Milanovac gde danas stanjuje.
– Prvu kliničku smrt doživeo sam pre deset godina, na Svetu Trojicu, i to pred gostima koji su bili na slavi. Iznenada mi je pozlilo i samo sam se srušio. Dugo se pričalo o tom događaju, a onda, nakon dve godine, opet sam doživeo kliničku smrt. Ovoga puta, lekari su javili mojoj porodici da sam umro. To je za njih bio užasan šok. Kada sam se oporavio, mislio sam da mi se takve stvari više neće dešavati, međutim, nije prošlo dugo, ponovo mi je pozlilo i moji su me odmah prebacili u Dom zdravlja u Topoli. Tada sam doživeo i treću kliničku smrt. Znam da nisam jedini kome su se dešavale takve stvari, uostalom, bezbroj knjiga je napisano na tu temu. Svako od nas imao je slično iskustvo i svima je zajedničko to što smo prolazili kroz tunel na čijem kraju je izvor svetlosti. Međutim, treći put bilo je drugačije – obasjala me je blještava svetlost iz koje su prema meni išli žena i muškarac – opisao je Zoki Šumadinac.
