Evo liste načina uz pomoć koje možete da nastavite da učite. Listu je sastavio Klint Šank, ugledni softverski inženjer, konsultant i edukator.
– Čitajte knjige, časopise, blogove, fidove na Tviteru i specijalizovane web stranice. Ako želite da se podrobnije pozabavite nekom temom, razmislite o pridruživanju mejling-listi ili njuzleter-grupi.
– Ako stvarno želite da se upustite u ispitivanje tehnologije, počnite da pišete kôd.
– Uvek pokušavajte da radite sa mentorom, jer je to osoba koja može da usmerava vaše obrazovanje. Iako možete da naučite ponešto od bilo koga, možete da naučite mnogo više od nekog pametnijeg ili iskusnijeg od vas. Ako ne možete da pronađete mentora, razmislite o sledećoj opciji:
– Koristite virtuelne mentore. Pronađite autore i programere na internetu čiji vam se način rada zaista dopada i čitajte sve što pišu. Pretplatite se na njihove blogove.
– Upoznajte okvire i biblioteke koje vaši mentori koriste. Kada znate kako nešto funkcioniše, znaćete kako da bolje iskoristite te stvari. Ako su u pitanju otvoreni („open source“) izvori, onda imate sreće.
– Kada budete analizirali ovaj materijal, koristite „debager” da prođete kroz kôd kako biste videli šta se dešava ispod površine. Videćete kôd koji su napisali i pregledali neki stvarno pametni ljudi.
– Kad god napravite grešku, popravite greške ili uđete u ispitivanje problema, pokušajte da zaista razumete šta se desilo. Verovatno je neko drugi pre vas već naišao na isti problem i objavio i problem i rešenje na internetu. Gugl (Google) je ovde zaista koristan.
– Dobar način da produbite znanje iz neke oblasti jeste da pokušate da i sami podučavate ili što češće govorite o tome. Kad vas ljudi saslušaju i postavljaju vam pitanja, bićete veoma motivisani da i sami učite dalje, a istovremeno ćete problem sagledati i iz tuđe perspektive. Probajte da učite na poslu, u korisničkoj grupi ili na lokalnoj konferenciji, ili neformalno, u krugu kolega.
– Pridružite se studijskoj grupi ili lokalnoj korisničkoj grupi za određeni programski jezik, tehnologiju ili disciplinu koja vas interesuje, ili stvorite sami novu grupu.
– Idite na konferencije. Iako ne možete da idete fizički, mnoge konferencije svoje razgovore objavljuju besplatno na internetu.
– Dugo putujete do škole ili posla? Slušajte emisije na potkastima o interesantnim temama.
– Pratite savete pragmatičnih programera i naučite po jedan novi jezik svake godine. Ako ne možete da učite novi jezik, naučite bar neku novu tehnologiju ili alat. To vam daje nove ideje koje možete da koristite u vašem trenutnom sistemu tehnologija.
– Ne mora sve što učite da bude tehnologija. Proučite domen na kojem radite, kako biste bolje razumeli zahteve i pomogli u rešavanju poslovnog problema. Naučite kako da budete produktivniji – kako da bolje radite – to je još jedna dobra opcija.
– Ne mislite da je kasno da se obrazujete. Vratite se u školu i naučite nešto novo.
Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći da istrajete u ideji da postanete programer koji prati trendove. Ako, s druge strane, tek planirate da se školujete, imajte u vidu to da je za karijeru programera potrebna dobra osnova. Čak i sa svim dostupnim resursima na internetu, potrebno je uložiti barem dvanaest meseci da se savladaju osnovni postulati i otpočne karijera. Zato umesto kratkih kurseva i jednodnevnih radionica, radije izaberite profesionalnu obuku za programera.
