Sve mu se skupilo.
Dejan Dragojević samovao je u ekonomskom dvorištu, a u jednom trenutku mu se pridružila devojka Aleksandra Nikolić.
– Šta radiš tu? – pitala je Aleks.
– Hranim patke – našalio se Dejan.
– Šta ti je – pitala je Aleks.
– Nešto sam sje**n, eto tako. Sve mi je, loše se osećam zbog svega…Ne mogu da izdržim i istrpim, pa se na kraju iz**am na tebe. Žao mi je, ali ne mogu da budem blag prema nekim stvarima. Onda, pokušam da ti objasnim, ti nervozna i onda u krug. Rekao sam ti, je**ga, pusti, ako ne vidiš moje namere i osećanja prema tebi, ne vidiš, ako vidiš vidiš. Jeste to i surovo i grubo i glupo, ali je**ga – rekao je Dejan.
– Ti si sam ustao za stolom i rekao, sam si za stolom ustao i rekao – rekla je Aleks.
– Ja tebe ne želim da stavim u svoju poziciju, jer bih se loše osećao. Ja se loše osećam što trpiš to što moraš da trpiš…Došla si u pogrešnom trenutku i u pogrešnom trenutku smo se zaljubili – rekao je Dejan.
– Istina je da ja tebi nisam na prvom mestu i ja sam toga svesna, ali moraš da skapiraš da ja to ne mogu da razumem. Ti si mene sam postavio tamo gde treba da budem – rekla je Aleks.
– Meni se sve moguće zamera ovde, sve, a mrvu ne govorim onoga što bih možda govorio. Mene komentarišu za garderober i onda se to tumači na sedam hiljada načina. Jeste, ja onal**ao dok su se oni je**li. Ja ne mogu da trpim to, jer bih svaki put odgovorio, ali neću. Sve sam uradio, pobegao od svih mogućih situacija…Ja kad bih krenuo da te branim, rekli bi da se vraća go**ar sa početka, a ako ne, onda što ne brani. To mi je mač sa dve oštrice, na koji se uvek nabodem i to u du*e – rekao je Dejan.
– Da, ali sve to ljudima baca sumnju – rekla je Aleks.
– Šta god ja da uradim loše je. Ne mogu da crtam i da objašnjavam neke stvari, ali ne mogu. Ne verujem nikome, ne mogu da se opustim, sumnjam u sve. Sve mi prođe kroz glavu – rekao je Dejan.
Izvor: srbijadanas.com
