Ivan Mitrović Mitra, srpski pevač i sportista, jedno je od imena koje u poslednje vreme sve više privlači pažnju javnosti. Spoj ambicije, harizme i ljubavi prema muzici gradi njegov prepoznatljiv put, a iza imena Mitra stoji mladi izvođač koji ne krije velike snove i želju da se na regionalnoj sceni predstavi na svoj način. Već sada je uspeo da ostavi značajan trag među brojnim javnim ličnostima, koje su javno isticale njegov karakter, harizmu i kvalitet. Njegova sve veća prisutnost u medijima, kao i interesovanje najuticajnijih portala za njegov rad, dodatno potvrđuju da je reč o izvođaču koji već sada uživa ozbiljan ugled i odličnu reputaciju na javnoj sceni. Mitra već sada jasno zna kakav trag želi da ostavi – da bude prepoznat ne samo po pesmama već i po emociji, iskrenosti i odnosu prema ljudima. Upravo zato njegovi muzički uzori imaju posebno mesto u njegovoj priči, a među njima se izdvaja jedno ime – Toše Proeski.

Postoje umetnici koje slušamo, postoje oni kojima se divimo, a postoje i oni koji na neki način postanu deo naših života. Za srpskog sportistu i pevača Ivana Mitrovića Mitru, jedan od takvih ljudi bio je Toše Proeski. Iako su pripadali različitim generacijama i njihovi životni putevi nisu bili isti, spojile su ih iste stvari – sjajan karakter i izuzetno vaspitanje, ljubav prema muzici, emociji i iskrenosti koju je nemoguće odglumiti.

Mitra danas važi za jednog od omiljenih novih muzičkih izvodjača baš kao što je to bio Toše. Dok gradi svoj muzički put, Mitra ne krije da je upravo Toše jedan od njegovih najvećih životnih uzora, ali i umetnik čiji trag i dalje oseća u sopstvenom odnosu prema muzici. U ekskluzivnom razgovoru za naš portal, Mitra se prisetio Tošeta, otkrio šta je u njemu toliko posebno i govorio o tome kako je jedan čovek svojim glasom, karakterom i dobrotom ostavio trag koji ni godine ne mogu da izbrišu.

“Toše za mene nikada nije bio samo pevač. Doživljavao sam ga kao čoveka koji je imao nešto što se danas zaista retko sreće – neverovatnu harizmu, emociju i dobrotu koja se osećala čak i kroz ekran. Njegov glas je bio poseban, ali ono što me je još više oduševilo bila je njegova ličnost. Oseti se da je neko ko je, uprkos ogromnoj popularnosti, ostao normalan, skroman, svoj, jedinstven.

Toše Proeski je ostavio trag koji ne pripada samo jednoj generaciji već uspomena na sve kvalitetne ljude. I danas, kada slušam njegove pesme, gledam poučne intervjue imam osećaj kao da je tu negde sa mnom. Zato ga ne doživljavam samo kao svog muzičkog uzora, već kao primer čoveka kakav bih i sam voleo da budem – uspešan, ali pre svega dobar čovek.”