Petrovska Monika – 28 godina, Skoplje, Makedonija
Ne voli buku niti svetlo usmereno ka njoj. Njeno prisustvo je tiho, ali dovoljno primetno. Svaki njen pokret je pažljivo promišljen, a svaka radnja nosi težinu. Kontrola koju poseduje vidljiva je u svakom detalju, stvarajući osećaj da ništa nije izvan njene moći.
Monika je rođena i odrasla u Skoplju, a njeno poreklo je iz Kumanova. Rođena je 18. septembra 1997. godine. Potiče iz velike porodice, gde je privatnost uvek poštovana.
Njena strast i interesi čine je posebnom. Fascinirana je ljudskom psihologijom, složenim mislima i motivacijama i posebno uživa u psihološkim trilerima i filmovima koji izazivaju duboko razmišljanje. U slobodno vreme voli da istražuje čovekovu psihologiju i misterije mozga, a takođe je zaljubljena u staru književnost i istraživanje istorijskih misterija.
Monika veruje da mir dolazi iz razumevanja sebe, a ne iz borbe sa drugima i da snaga leži u promišljenim postupcima, a ne u buci.
Ima mali, poverljiv krug ljudi u kojem do sada nisu nastale javne drame u kojima bi učestvovala. Očigledno je da Monika izbegava nepotrebne konflikte i javne rasprave, čak i kada situacija to zahteva. Svoje nesporazume rešava tiho i racionalno, daleko od očiju javnosti. Nema potrebe da se dokazuje kroz svađe ili skandale. Njen pristup je uzdržan, a opet efektivan. Ljudi oko nje često su iznenađeni njenom sposobnošću da ostane smirena i pronađe rešenje bez nepotrebne buke.
Njen um je hladno precizan, ali ne i bezdušan. Analizira svaki detalj, svaku reakciju, svaku tišinu. Psihologija joj nije samo interesovanje, već oružje – način da razume ljude i vidi istinu koju svi pokušavaju da sakriju.
Njena pažnja usmerena je ka onome što tiho utiče i ostavlja trag, bez da se ističe.
Radi kao grafički dizajner i trudi se svoj život da održava što je moguće privatnijim, balansirajući između profesionalnog i ličnog sa pažljivim osećajem za diskreciju.
Najmirnija je tamo gde ima prostora i tišine, u prirodi, na hladnom vazduhu, daleko od gužve i buke. Mesta gde su misli jasnije, a tišina govori više nego ljudi. Tamo se povezuje sa sobom, razmišlja, planira i obnavlja energiju.
Kišni dani joj donose smirenost i prostor za razmišljanje. U tim trenucima posebno uživa u psihološkim trilerima, filmovima koji je drže pažljivom, budnom i zauzetom složenim ljudskim pričama.
U njoj postoji mir i hladnoća, intuicija i razum – kombinacija koja se retko sreće. Komplikovana je, ali iskrena. Svako ko je pokušao da je pročita shvatio je da to nije lak zadatak.
Ne dokazuje se, ne opravdava se, ne objašnjava se. Sve što jeste, već se vidi.
Moto: Ko veruje bez opreza, izdaće ga stvarnost.