Posebno je opasno ronjenje u ekstremnim uslovima, kakvi trenutno vladaju na području Beograda.
Od nestanka Splićanina Mateja Periša (27) prošlo je 30 dana, a srpska policija ne obustavlja potragu za njim, uprkos ekstremnim uslovima za pretragu dna Save i Dunava.
Mladen Mijatović, novinar Televizije Pink, istraživao je kako izgleda ronjenje u ovo doba godine.
Ronjenje je atraktivna i lepa aktivnost, samo ako se poštuju sva pravila bezbednog ponašanja, pre i tokom zarona, kao i za vreme izrona.
Posebno je opasno ronjenje u ekstremnim uslovima, kakvi trenutno vladaju na području Beograda.
Temperatura reke Save je 4 stepena, vazduha 2 stepena, a brzina vode u Savi je jedan metar u sekundi
U kanalima i rekama je, zbog mutne vode, vidljivost skoro nikakva, eventualno nekoliko centimetara ispred maske, i to uz upotrebu baterijske lampe.
U takvim uslovima ronioci dno pretražuju isključivo pipanjem. Veoma je teško orijentisati se.
Radi se rukama, sa gomilom užadi i tegova, a i najmanjim dodirom podiže se mulj sa dna i pravi maglu.
Ronilac pod vodom komunicira sa čovekom na površini preko kanapa i on ga čuva – ako je u nevolji, daje signal i ekipa odmah reaguje.
Reka nije voda u čaši. Njen tok, krivine, priobalje, struje, sve ima značenje i pravila ronjenja moraju da se poštuju, jer u suprotnom posledice mogu biti tragične za ronioce.
U ekstremnim uslovima u hladnoj vodi ronioci nose aktivni veš, pododelo, suvo odelo, integrisane čizme i svu odgovarajuću opremu.
Izvor: srbijadanas.com
