Naš proslavljeni glumac Nikola Kojo postao je zvezda širom bivše Jugoslavije nakon uloge Miše Pavlovića u serijalu “Lude godine”.
Tada je imao priliku da sarađuje sa legendarnim Dragomirom Bojanićem Gidrom, a sada se za “Nedeljnik” prisetio jedne zime, kada je služio vojsku, i postupka svog “filmskog dede”, koji će mu zauvek ostati urezan u pamćenje.
– Osamdeset šesta, januar. Ja mlad vojnik, još uvek na obuci. Raška. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stanje. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Imaš posetu, kažu… Na obuci nema posete, a kad je vanredno stanje, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, čeka me komandant sa knjižicom i dozvolom za izlaz. Ništa mi nije jasno. Sa druge strane stoji pored auta i puši Gidra.
“Šta čekaš? Ulazi”, kaže mi svojim šumadijskim akcentom koga se nije nikada odrekao.
Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da daš 1.000 evra i otišao. U par rečenica koje smo izmenili, rekao mi je da je došao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo ćutali.
Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene. Rekoše mi da je tako Milivoje Živanović brinuo o njemu i drugim glumcima – klincima. Želeo je da vrati tu pažnju i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojanić Gidra.
