Glumac Ivan Vučković je veliku popularnost postigao ulogom sveštenika Đorđa u seriji “Selo gori, a baba se češlja”. 
Glumac Ivan Vučković je veliku popularnost postigao ulogom sveštenika Đorđa u seriji “Selo gori, a baba se češlja”. Drago mu je što mu je baš ova rola glumačka lična karta ali se raduje i svakoj ponovnoj saradnji sa Radošem Bajićem.
U “Herojima Halijarda” Ivan tumači jednu od najkontraverznijih ličnosti Drugog svetskog rata, Nikolu Kalabića.
– U filmu mog lika nema puno, ali zato ću biti više zastupljen u seriji “Vazdušni most”, koja će imati šest epizoda. Inače, Kalabić je bio komadant Gorske garde Jugoslovenske vojske u Otadžbini i čovek koji je bio zadužen za bezbednost generala Dragoljuba Mihailovića, kao i za jurišne odrede koji su formirani 1944. godine.
Ovaj potresan projekat opisuje dve priče. Prva govori o neverovatnoj hrabrosti, pameti i znanju Jugoslovenske vojske u Otadžbini, koji su dočekali sve te “ljude sa neba” i vodili računa o njima ali i napravili aerodrom 1944. godine. Videćemo narod koji je zaista pokazao neverovatnu sposobnost i plemenitost što je u krajnjoj liniji i deo našeg srpskog bića. Sećate se kako su na Krfu Srbi umirali ali nikada nisu ukrali nijedan limun na tom ostrvu.
Nažalost, srpskom narodu se sve to vratilo vrlo loše. Velike sile su odlučile ko će da pobedi i naprosto to je tako. Ovaj film treba da odgledaju svi koji vode zemlju i da se podsete da velike sile uvek imaju svoje interese, kao i da njih ne zanimaju mali narodi. Oni gazi sve samo zarad sebe. Druga priča u “Herojima Halijarda”, koja je za nas možda i bitnija, je građanski rat koji je namešten Srbima u Drugom svetskom ratu. Nažalost, srpski komunisti su se ozbiljno obračunavali sa svim neistomišljenicima u Srbiji. Svi su se nekako ugnjezdili u Jugoslaviju, da bi je onda rasturili a neverovatna je i tužna stvar kada brat napadne brata. Mi smo se uredno obračunavali između sebe. Pročitao sam puno stvari o svemu tome. Zaista su se drugi spašavali a mi smo se uredno obračunavali. Nažalost, obračunavamo se i dan danas – priča za “Blic” Ivan Vučković.
Kada ste dobili ulogu Kalabića, da li ste pogledali domaće serije i filmove u kojima je jedan od glavnih likova bio baš on?
– Bilo je dosta projekata Save Mrmaka na tu temu, a Zoran Rankić i Ljuba Tadić su bili odlični u ulogama Kalabića. Nakon brojnih razgovora sa doktorima istorijskih nauka, pokušao sam da iskreiram lik i da shvatim ko je bio taj čovek.
Najčešće ste radili na projektima Radoša Bajića. Zbog čega niste više sarađivali sa drugim rediteljima?
– Ne znam, to je pitanje za drugoga. Kada bih vam rekao kakve sam sve komplimente dobio za svoje odigrane uloge, ne biste mi verovali. Ali to je zaista neka čudna priča i meni nedefinisana. Nekoliko uloga sam igrao i kod Gage Antonijevića, Ivana Živkovića i Miroslava Lekića, ali nekako su me drugi zaboravljali. Kada sam snimao “Ravnu goru”, veliki broj ljudi me je kontaktirao i raspitivalo se oko moje uloge (major Miodrag Palošević prim. aut.). Komplimenti su zaista stizali sa svih strana, ali nakon toga tri godine nisam ništa snimao. Verovatno je i to deo glumačkog posla. Ja sam se već pomirio sa tim da to tako ide, a koliko ću izdržati – ne znam ali borim se.
Nepisano je pravilo da dobro odigrane uloge ili nagrade budu “kazna” i usledi velika pauza u glumačkom poslu?
– Meni je nekako ogroman teret pripao u serijalu “Selo gori a baba se češlja”. Prosto je bila fascinatna uloga sveštenika Đorđa koga sam tumačio.
Ta uloga je definitivno vaša lična karta?
– Jeste. Čak i danas ljudi kada me vide na ulici požele da pričaju sa mnom, da me dotaknu, pa čak i da se požale na ono što ih muči. Jednostavno, i ranije a i sada, žele sa mnom da razmene energiju, misleći da sam i u prirodi možda sveštenik.
Znači da vam je uloga sveštenika mnogo promenila život?
– Moram priznati da kada me vide pravi sveštenici obavezno uzviknu: “Kolega”. (smeh) Dosta je u vezi toga bilo zanimljivih priča i događaja, ali nekako vreme se uskomešalo. Stvari se neverovatno menjaju iz sata u sat. Očekujem da naša crkva ostane na ovom putu na kome je već 1.000 godina. I oni su na velikom udaru. Kako će se sve to odvijati dalje ne znam, ali znam da im sveštenik Đorđe dosta pomaže u tom medijskom smislu. Ta uloga je urađena bez ikakvih grešaka. Kada dobijete prvu glumačku priliku sa tako velikom ulogom posle toga mora da bude nešto veće i bitnije.
I dalje živite u Velikoj Plani?
– Jeste to je 45 minuta od Beograda. Često me sa čuđenjem pitaju zašto ne živim u Beogradu. Ja nemam stalni pozorišni agažman, a za 22 godine, koliko se bavim glumom, nikada nisam zakasnio na snimanje, na kastinge, dogovore, pregovore, glumačke zabave… Štaviše, ja sam čekao glumce iz Beograda koji su kasnili na sastanke. Na Zapadu se to uopšte ne gleda na taj način. Mi još uvek robujemo raznim stvarima, a voleli bismo da budemo deo sveta. S obzirom da sam ja pre nekoliko nedelja napunio 53 godine, glumačka borba tek predstoji. Bogu hvala ima još dosta u meni snage i energinje, a kakvih će prilika biti – ostaje da se vidi.
Ne privlači vas rad iza kamera?
– I to sam pokušao u igrano dokumentarnim filmovima i verovatno ću nastaviti da radim i dalje iza kamera. Postoje neki pregovori sa produkcijama oko toga, ali videćemo. Mislim da sam sazreo za nešto mnogo ozbiljnije a nadam se da će se tako nešto uskoro i desiti.
Kurir.rs/ Blic, Dafina Dostanić
